Bilo jednom u Beogradu

Zbirka priča Bilo jednom u Beogradu kako bi to Mihiz rekao neka je vrsta „autobiografije o drugima. To „drugo je u ovom slučaju Beograd koga više nema sačuvan jedino u sećanju. Kako i sâm naslov upućuje pisac o njemu govori sa setom i nostalgijom dakle pristrasno s ljubavlju. Mada su „predeli detinjstva u zbirci jasno označeni oni su i deo svima prepoznatljivog univerzuma odrastanja i sazrevanja. To doba se u zbirci ispoljava na pomalo protivrečan način: u oskudici materijalnih dobara ali zato u bogatstvu i opojnoj gustini života.Ko želi da se vrati u „predele detinjstva uz to se još kačeći na stari tramvaj neka obavezno pročita ovu knjigu. Uživaće u njoj ne samo u Beogradu koga više nema već i u vremenu koje se nikada više neće vratiti.„Pisane lepim jezikom i stilom jednostavno i bez patetike priče iz zbirke Bilo jednom u Beogradu omaž su jednom prohujalom Beogradu.(Rada Saratlić: Politika)