Danas Nam Je Divan Dan

Jednog dana sela sam za kompjuter i u svega trideset minuta napisala sam priču koju sam nazvala, "Autobuska karta". Bila sam iznenađena lakocom sa kojom je izasla iz mene, kao i konfliktnim emocijama koje je u meni izazvala. Kako me je proces stvaranja zainteresovao, nastavila sam da pisem. Shvativsi ubrzo u kom pravcu me vodi, odustala sam. U narednih nekoliko meseci pokusavala sam bezuspesno da pronađem priču koju bih zabelezila, ali sam na kraju bila primorana da se vratim tamo gde sam stala.Podsecanje na događaje iz rane mladosti - građanski rat, izolacija zemlje, nestanak drustva i sistema vrednosti u kojem sam odrasla, promenjene porodične prilike itd. - vratilo me je u stanje neizdrzive tuge. Pisanje mi je doslo kao terapija i navelo me je da zaključim da sam mu se posvetila u trenutku u kojem sam imala zrelosti i snage da sagledam događaje, ljude iz moje proslosti i sebe na način na koji mi to pre nije polazilo za rukom. Knjiga "Danas nam je divan dan" usmerila me je u pravcu starih-novih interesovanja i podstakla da otvorim novo, inspirativnije poglavlje zivota.