Karakter i mentalitet jednog pokolenja

<p><span style=background-color: rgba(255 255 255 1); color: rgba(34 34 34 1)>Uprkos tome sto je po direktivi komunisticke vlasti dekretom bilo zabranjeno a zatim i fizicki uklonjeno iz biblioteka skola i izdavackih planova knjizevno delo Dragiše Vasica nastavilo je da zivi. Kako ce se kasnije pokazati cak i zabranjeno ono je bilo inspiracija mnogim piscima koji su iz njega neograniceno crpli teme motive likove uglavnom bez navodjenja izvora.</span></p><p><span style=background-color: rgba(255 255 255 1); color: rgba(34 34 34 1)>Vasic je svoju prvu knjigu </span><em style=background-color: rgba(255 255 255 1); color: rgba(34 34 34 1)>Karakter i mentalitet jednog pokolenja</em><span style=background-color: rgba(255 255 255 1); color: rgba(34 34 34 1)> objavio 1919. godine neposredno po izlasku iz svog treceg po redu rata (Prvog balkanskog Drugog balkanskog i Prvog svetskog) ucestvujuci kao kapetan i rezervni oficir u svim znacajnijim bitkama srpske vojske vise puta ranjavan i odlikovan. Pre toga objavio je nekoliko pripovedaka medju kojima se posebno izdvaja </span><em style=background-color: rgba(255 255 255 1); color: rgba(34 34 34 1)>Packo</em><span style=background-color: rgba(255 255 255 1); color: rgba(34 34 34 1)> ciji je glavni kontekst bila Larosfukoova misao da se savrsena hrabrost pokazuje kada covek bez svedoka cini ono sto bi bio sposoban da cini pred celim svetom. Ova pripovetka osvojila je glavnu nagradu lista „Politika 1914. godine a u ziriju koji je bio zaduzen za dodelu nagrada sedeli su tada Jovan Skerlic Isidora Sekulic i Dragutin Kostic.</span></p><p><em style=background-color: rgba(255 255 255 1); color: rgba(34 34 34 1)>Karakter i mentalitet jednog pokolenja</em><span style=background-color: rgba(255 255 255 1); color: rgba(34 34 34 1)> predstavlja svojevrsni nastavak pripovetke i Vasicev odgovor francuskom sociologu i psihologu Gistavu le Bonu koji je tvrdio da su svi balkanski narodi varvari. Le Bon je stekao svetsku slavu baveci se analizom i definicijom gomile i njenom negativnom ulogom a u svojim radovima tvrdio je da se o balkanske narode civilizacija samo ocesala da je srpski narod ratnicki pun mrznje i da je jedini pravi politicki rezim za njega gvozdena ruka nalik onoj Osmanske carevine. Prema Le Bonu srpsko probijanje fronta i hrljenje ka otadzbini bili su plod mrznje dok je pobede zapadnih naroda okarakterisao kao uzvisen cin.</span></p><p><span style=background-color: rgba(255 255 255 1); color: rgba(34 34 34 1)>Vasic je medjutim smatrao da su ovakvi zakljucci netacni i opasni jer se zasnivaju na povrsnom poznavanju balkanskih naroda. U svojoj knjizi postavlja kljucna pitanja: „Jesmo li se mi zaista borili protiv Turaka sa strascu nasledjene mrznje? Vlada li zbilja u nasim srcima bes divljacke mrznje protiv Bugara? Kakav je u stvari karakter i mentalitet Srba? </span></p><p><span style=background-color: rgba(255 255 255 1); color: rgba(34 34 34 1)>U delu objavljenom pre vise od sto godina Vasic nas podseca na nase danas gotovo zaboravljene vrline: saosecajnost pozrtvovanost zastitu slabijih i pravednost. On predvidja nasu mogucu buducu zbunjenost i upozorava nas da cemo ukoliko se u tumacenjima ne budemo oslanjali na ovakva sopstvena bogata iskustva i vrline usvojiti kao cinjenice nametnute pretpostavke i predrasude oblikovane tudjim vidjenjima. Cini se da je buducnost Vasi?u bila manje zagonetna nego nama proslost paradoksalno s obzirom na brojna svedocanstva i dokumentaciju koji nesebicno i obilato svedoce o stvarnoj prirodi proslih dogadjaja.</span></p>