Ostrvo

„Kako živim? Dobro. Zadovoljan sam što sam proživio vijek a nisam nikome naškodio. Ono što je meni štete naneseno davno sam zaboravio gubitak je lakše podnijeti nego kajanje. Sudbina me je postavila na ovu stazu za drugu ne znam i koračaću po njoj dok u meni ima snage. Ovdje sam ugledao nebeski beskraj i pučinu na kojoj mi se oko odmara i ovo ne bih zamijenio ni za jedan kraj na svijetu. Ljepših možda ima dražih nigdje. Ovaj kraj to sam ja to je moj život i moja ljubav. Srpska književna scena može se pohvaliti brojnim piscima izuzetnog dara ali malo je onih čije stvaralaštvo dotiče čitaoca kao Selimovićevo - toplina i neposrednost njegovih junaka i čistota osećanja koja izviru sa stranica ovih dela ispričanih takvom jednostavnošću kakvu samo vrhunski književnik može da postigne diraju pravo u dušu i zauvek tu ostaju.