Pesnikova tajna

„Danas drugog novembra 1881 odlučio sam da ispišem tajnu koja je život bogatstvo i snaga moje duše. Ni moji rođaci ni moji prijatelji koliko ja znam nemaju pojma o tome. Jednoj jedinoj osobi koja je još u životu u Italiji pričao sam ponešto; ali ona je takva da zacelo nije ni reči prozborila o tome.Govorim o osobi koja će od mojih naslednika primiti ovaj rukopis; govorim o vama mila i verna prijateljice. Ako se čitajući ovo setite jedne lombardijske crkvice usred zelenih rudina ako se setite tihog žubora vode u onoj osami setićete se i onoga što vam poverih jecajući bez suza uz uzbuđenje koje nije bilo samo bol. Sada ostavljam vama da govorite ili ćutite. Ako svet i dalje ne bude znao za moju tajnu govorite o njoj prijateljice moja samo Bogu kada mu se molite; ako bi kakav književnik na putu po inostranstvu doznao štogod neodređeno pa se usudio da za dva solda u nekoj Fanfuli ili kakvom Pungulo dela domenika prikaže moje srce vređajući samo istorijsku tačnost ispričajte tu moju tajnu u poverenju samo onima koji me još vole. Ali ako o nama budu pisali lažno ono što bi čoveka moglo da rastuži i uznemiri onda molim vas sklopljenih ruku srcem prepunim tuge da objavite moju priču. Bejah napisao srcem prepunim tuge i gneva; ali prebrisah gnev jer se to kao ružno ne bi svidelo milom stvorenju. Za mene i za nju ima na ovome svetu još jedno jedino od čega prezamo; molimo Boga da otkloni od nas još jedan jedini bol: klevetu. Nadamo se da će on našu molitvu uslišiti; ali ako bi bila božja volja da bude drugačije onda uradite prijateljice moja sve ono što bismo uradili mi da smo još u životu. Ako se ne bi verovalo mojim rečima osnažite ih dokazima i pismenima. Kad god ih potražite daće vam ih moj prijatelj doktor Paul Štele iz Rideshajma na Rajni u Pruskoj.