Ubij bližnjeg svog

Tajnost je glavni i osnovni princip postojanja i rada svih obaveštajnih službi sveta pa i srpske i jugoslovenske tajne policije. U toj tajni o sebi i drugima sadržane su snaga moć i dugovečnost državne političke policije koja postoji na ovim našim prostorima poslednjih pedeset godina. Njen zadatak je od 1945. do početka devedesetih a i kasnije uvek bio da brani štiti i čuva državu vlast partiju i njen politički vrh od tzv. unutrašnjeg i spoljnjeg neprijatelja. Zato su Oznu Udbu SDB politički čelnici od milošte zvali „pesnica komunizma ili ponekad i „štit revolucije.Jugoslovenska tajna služba je u drugoj Jugoslaviji progonila i unesrećila najmanje pola miliona ljudi. A u trećoj još najmanje sto hiljada ljudi.Pročitane istorije Ozne Udbe SDB-a KOS-aVOS-a i SID-a više govore o nedelima neprijatelja nego o delima državnih čuvara Tita i druge Jugoslavije. Zato su i sve istine o jugoslovenskoj tajnoj policiji poluistine a neke od njih zahvaljujući lošim piscima postale su i sumnjive legende. Namera autora ove knjige je upravo da pokuša da reši enigmu tajnih službi u SFRJ i da se makar na trenutak dokopa te istine o srpskoj i jugoslovenskoj tajnoj policiji.Rad u kontraobaveštajnoj i obaveštajnoj službi JNA zatim SID-u SSIP-a i SDB-u SSUP-a odnosno Ozni i Udbi predstavljao je često samo jednu od stepenica u političkoj karijeri mnogih naših visokih funkcionera.U zavisnosti od prilika i događaja na unutrašnjoj političkoj sceni Jugoslavije o tajnoj policiji ispredane su razne priče koje su ponekad imale i karakter mita. Još tokom rata u narodu je rođena pošalica da „Ozna sve dozna koja se u srpskom žargonu održala do današnjih dana. Druga izreka koja je postala i politički moto glasila je „Udba je srpska sudba. Ona je na najslikovitiji način odražavala narodno shvatanje moći i nemoći srpske a i jugoslovenske tajne policije.